Ali reakcija organizma na nastanak infarkta je drugacija kod mladih i kod starih Ijudi.

MLADI Ijudi, uopšteno receno, doživljavaju svoj infarkt veoma burno i dramaticno, a komplikacije se kod njih dešavaju neposredno po nastanku infarkta. U prvim satima je cesto ishod smrtonosan.
STARI Ijudi obicno doživljavaju infarkt sa manje drame, manje bola i manje smrtnosti u samom pocetku. Kod njih se kompliacije javljaju tek narednih dana ili sedmica.

Zašto je to tako?

U svim dijelovima tijela, pa tako i u srcanom mišicu. Znaci, koronare arterije se dugim nizom godina postepeno sužavaju zbog ateroskleroticnih naslaga u njima, pa je i cirkulacija krvi kroz srcani mišic smanjena.
Tako, staro srce ima mnogo više krvih sudova nego mlado srce. Kapilarna mreža kod starih je mnogo gušca od kapilarne mreže mladih Ijudi.

Kažemo da staro srce ima razvijenu mrežu kolateralnih krvnih sudova, pa se zacepljenje jedne grancice skleroticne arterije kompenzuje tako što se snabdijevanje krvlju tog dijela srcanog mišica odvija kroz druge, kolateralne krvne sudove.
Infarkt kod starih ljudi je obicno nešto manjih dimenzija.
Kod njih je to nemoguce jer, jednostavno, nemaju višak arterija. Njihovi infarkti su veliki i obicno opsežni, sa cesto teškim ili smrtonosnim komplika-cijama. Medutim, naredni dani obicno prolaze mirnije. Naravo, ni ovo sve nije pravilo.
Znaci, stari ljudi lakše doživljavaju akutni infarkt, ali ga kasnije teže preživljavaju.
Mladi ljudi teže preživljavaju akutni infarkt, ali ga kasnije lakše doživljavaju.

Visoki krvni pritisak koji nije pracen komplikacijama se obicno javlja bez simptoma, zbog cega je hipertenzija nazvana “tihim ubicom”.

Visokim krvnim pritiskom se smatra ako je kroz duži period krvni pritisak 140/90mmHg i viši.

Visoki krvni pritisak se mora redovno kontrolisati i držati pod kontrolom jer nekontrolisan u dužem vremenskom intervalu izaziva komplikacije.

Zdrave arterije su elasticne, snažne i fleksibilne. posledice visokog krvnog pritiska na arterije su:

Arterioskleroza: stalni povišeni pritisak na arterije izaziva da vremenom zidovi arterija postaju zadebljale i neelasticne.

cešci oblik arterioskleroze je zadebljanje i sužavanje arterija usled naslaga koje se stvaraju na njihovim zidovima.

Aneurizma: konstantni povišeni pritisak krvi na oslabljene arterije može na nekim delovima izazvati da se one uvecaju i stvara se izbocina-aneurizma.

Oštecenja srca:

{Koronarne bolesti: One su izazvane promenama na arterijama koje snabdevaju srce krvlju, ako su one sužene javlja se bol u grudima (angina). |Kada su arterije koje snabdevaju srce krvlju sužene može doci do infarkta ili aritmije.

Oštecenja mozga: kao i srce tako i mozak zavisi od dotoka kiseonika i hranjivih materija putem krvi kako bi normalno funkcionisao. Komplikacije usled visokog pritiska:

Moždani udar nastaje kada mozak nije snabdeven kiseonikom i hranjivim materijama, što izaziva smrt celija mozga. Nekontrolisani visoki krvni pritisak može dovesti do moždanog udara oštecujuci i slabeci krvne sudove mozga, tako što zadebljavaju ili pucaju.
Visoki krvni pritisak koji se javi u mladosti ili u srednjem životnom dobu sa godinama cesto vodi do demencije. V

Visoki krvni pritisak vremenom oštecuje bubege koji su odgovorni da filtriraju i izbacuju produkte metabolizma iz krvi. Otkazivanje bubrega može nastati usled oštecenja velikih arterija koje vode krv do bubrega tako i najsitnijih krvnih sudova glomerula u bubrezima.

Do komplikacija prouzrokovanih visokim krvnim pritiskom ne mora da dode ako redovno kontrolišete krvni pritisak, redovno uzimate lekove.

Ali reakcija organizma na nastanak infarkta je drugacija kod mladih i kod starih Ijudi.

MLADI Ijudi, uopšteno receno, doživljavaju svoj infarkt veoma burno i dramaticno, a komplikacije se kod njih dešavaju neposredno po nastanku infarkta. U prvim satima je cesto ishod smrtonosan.
STARI Ijudi obicno doživljavaju infarkt sa manje drame, manje bola i manje smrtnosti u samom pocetku. Kod njih se kompliacije javljaju tek narednih dana ili sedmica.

Zašto je to tako?

U svim dijelovima tijela, pa tako i u srcanom mišicu. Znaci, koronare arterije se dugim nizom godina postepeno sužavaju zbog ateroskleroticnih naslaga u njima, pa je i cirkulacija krvi kroz srcani mišic smanjena.
Tako, staro srce ima mnogo više krvih sudova nego mlado srce. Kapilarna mreža kod starih je mnogo gušca od kapilarne mreže mladih Ijudi.

Naravno, to nije pravilo. Zahvaljujuci mreži kolateralnih krvnih sudova, stari ljudi najcešce uspijevaju da prežive prve sate i dane infarkta. Ali, oni cesto pokazuju komplikacije infarkta tek narednih dana ili sedmica tako što njihovo srce, kao pumpa, pocinje da popušta i slabi.
Mladi ljudi, koji nemaju razvijenu kolateralnu mrežu krvnih sudova, a kojima se zacepi jedna koronarna arterija (nastaje infarkt), ne mogu da preusmjere krv kroz druge arterije da bi se ishranio “pogodeni” dio srca.
Znaci, stari ljudi lakše doživljavaju akutni infarkt, ali ga kasnije teže preživljavaju.
Mladi ljudi teže preživljavaju akutni infarkt, ali ga kasnije lakše doživljavaju.